О пројекту

Само име пројекта говори чиме ћемо се бавити наредне две године, заједно са партнерима из Белгије и Шпаније.

Бајке су нешто што се деци прво чита. Практично кроз бајке деца почињу да упознају свет ван свога дома. Бајкама се деца успављују и машта им се разиграва. Све је у реду са бајкама у том првом моменту. Како одрастамо, почињемо да схватамо да се живот битно разликује од онога како нам је кроз бајке представљен. Кад одрастемо до неког тинејџерског доба, од нас се очекује да све прочитано заборавимо, јер више не важи. Многи ће сада рећи да је то тако и да је све у реду. Али, шта са онима којима су се бајке и у њима описан живот баш допали? Шта са онима који су се надали? Шта је било са оним обећањем „живели су срећно и задовољно до краја живота“? Шта ако се не сналазимо са изневереним очекивањима? Да ли би можда било боље да на крај бајке не ставимо тачку, него запету?!

Ова тема није ни мало наивна, упркос гласном негодовању многих да су бајке дивне и не треба их „скрнавити“.

Светски позната продукцијска кућа „Дизни“ одавно је схватила да су бајке помало „изневериле“. Последњих деценија можемо да приметимо како другачији приступ добро познатим бајкама, тако и неке нове теме које се обрађују. Прототип бајке је љубавна веза између обавезно прелепе принцезе/девојке и храброг принца. Дизни је смело увео и неке друге теме. Омиљени цртани филм последњих генерација био је „Залеђено краљевство“ – прича у чијем је средишту однос између две сестре. Затим, ту је „Храбра Мерида“, која претреса однос између мајке и ћерке. „Мулан“ и „Аладин“ (најновији) који руше стереотипе о девојкама и приказују две паметне и неустарашиве девојке спремне и живот да дају за идеале који их покрећу. Листа је дуга.

Закључак је: немамо ништа против бајки, обожавамо их, али се боримо за један нови приступ у њиховом тумачењу. Боримо се за запету и за један мали додатак у оној последњој реченици: „Живели су срећно и задовољно до краја живота, уз пропратне животне проблеме и недаће које су, попут свих људи на овом свету, успешно или мање успешно, савладавали“. На пример нешто овако. Залажемо се за један лежернији приступ, додајемо неко зрнце хумора, мало осавремењујемо, па тако она страшна шума у којој Црвенкапа залута и налети на крвожедног вука, у нашој верзији постаје виртуелна. Предатори данас вребају више у таквој, него у некој стварној шуми, коју за живота најчешће само гледамо на сликама, уместо да се по њој и крећемо.

Заједно са другарима из Белгије и Шпаније покушаћемо да бајке сагледамо из једног бољег и кориснијег угла. Покушаћемо да их прилагодимо себи, нама, становницима ове планете у 21.веку.

Због добро познатих и већ поменутих околности, наши планови су морали да се мењају. Уместо да се дружимо и упознајемо једни друге на улицама својих градова, гледамо се преко екрана. Да бисмо се некако упознали, договор је био да једни другима на традиционалан и старински начин пожелимо срећне зимске празнике. Тако су настале огромне новогодишње честитке, које су недељама путовале између наше три земље. Пратили су их и видео снимци. Тако смо се први пут видели.

Сада лагано улазимо у тему. Послали смо једни другима по једну бајку познату у народу, свако у свом. Ми смо се упознали са белгијским лордом Малдегемом, а они са „нашим“ царом Тројаном. Шпанци своју бајку шаљу наредних месеци. Задатак је, уједно и изазов, да се старе бајке одену у ново рухо. Свако бира начин на који ће то да презентује. Код нас у школи ради се пуном паром. Креативности не фали.

Наташа Мугоша, Координатор пројекта



Драматизација бајке "У цара Тројана козје уши" - ученици 4/3


Новогодишње честитке

Овај видео је прва заједничка активност са партнерима из Белгије и Шпаније, у оквиру Еразмус + пројекта. Правили смо једни за друге Новогодишње и Божићне честитке.

Лорд Ван Малдегем

Прерађена белгијска бајка за пројекат "Бајке и деца 21.века"