Прва мобилност – боравак у Шпанији

Били смо веома нестрпљиви. Требало је да прођу пуне две године, па да се први пут уживо сретнемо са нашим партнерима из Белгије и Шпаније. Од тренутка када је пројекат написан, до нашег сусрета, свет се много променио. За време короне наше бајке су одржаване на вештачком дисању, гледали смо се преко екрана и као у стара, добра времена, једни другима слали цртеже и писма путем поште. На тај начин смо били и у реалном, а не само у виртуелном контакту.

Када смо овог мајског дана ушли у шпанску школу „Arcipreste de Hita“ у бајковитом Елеспинару, истог часа смо осетили саму суштину Еразмуса. Не, ми нисмо неки туристи, нисмо посматрачи. Ми смо део једне заједничке ствари, велике и лепе. Ми смо део пројекта који нас је повезао чвршће и боље него било које заједничко интересовање или сличност.

Ово је другачије, посебно путовање. Лепота новог места и знамените туристичке атракције само су декор, пропратни садржаји за оно што је наш заједнички циљ – дружење уз заједнички пројекат „Бајке и деца 21. века“.

У српском језику постоји израз „То су за мене шпанска села“. Овај израз потиче из немачког језика и означава нешто потпуно неразумљиво, далеко или страно, непознато. Е, ми смо сада упознали једно шпанско мало место на најбољи могући начин. Деца из Србије и Белгије била су угошћена у домовима деце из Елеспинара. Ми, наставници, смештај смо пронашли у једином, али врло лепом хотелу. Сваког јутра од хотела до школе возиле су нас својим колима наше колеге из Шпаније. Нисмо могли довољно да се нагледамо прелепе природе која окружује Елеспинар. Заувек ће ми остати урезане у памћење многобројне роде које се шетају по ливадама, лете и хране своје младе у гнездима. На крову градске цркве избројала сам 6 гнезда! Ту су и коњи који мирно пасу у скоро сваком дворишту. Два дивна бела коња гледали смо све време из школског дворишта.

У школи је сваки дан био другачији. Оно што се, пак, не мења и што је свакодневна појава све наше деце, то је њихова разиграност, веселост, заједничке игре, споразумевање, жамор различитих језика и енглески са српским, шпанским и белгијским акцентом! Присутна је била и трема пред наступ! Сви спремни на сарадњу и дружење, бучни кад је то у реду, а тихи и пажљиви кад треба слушати. Ни у једном тренутку није постојао ни један једини проблем када је требало удружити се и заједно учествовати у некој радионици или скечу.

Заједно су прочитане Црвенкапа, Ружно паче и Петар Пан.

Заједно је постављена и изведена традиционална верзија „Пепељуге“ у дивном, летњем амфитеатру, под ведрим плавим небом.

Веште руке наших ђака правиле су луткице за театар сенки, украшавале оловке и правиле наруквице и огрлице које су сви понели са собом као најлепшу успомену са овог дружења.

Нисмо баш све време били у школи. Посетили смо и Сеговиу и уживали у њеној лепоти. Ми и з Србије смо схватили да са Шпанцима имамо врло сличну кухињу, а и весео темперамент.

Заједно са ученицима цео један дан провели смо у најлепшем парку у Елеспинару где су наши домаћини имали својеврсну промоцију једне виртуелне игрице која је баш у време нашег боравка тамо пуштена у рад. Том догађају присуствовали су градоначелник Сеговие и генерални директор свих школа у Сеговии.

Највеће узбуђење било је свакако када смо изводили традиционалну и адаптиране верзије бајке „Пепељуга“, као и последње вече на заједничкој журци са родитељима који су нас угостили. Пре журке, директорка Гема свима је поделила сертифифкате о учешћу на овом скупу. Било је много осмеха и много загрљаја. Трпеза је била пуна традиционалних шпанских јела, а посебно изненађење биле су две торте које је наручила директорка Гема. Торте су такође биле у вези са нашим пројектом!

Деца су стекла нове другаре, али и Анђелка и ја. Наш свет је богатији за Gemu, Philipa, Evy, Sindy, Elin, Martu, Cris, Fernanada, Denija...Једва чекамо следећи сусрет који би требало да буде у Београду.

И за крај...Данас сам улазећи у школско двориште видела нешто дивно. Двојица дечака који су били у Шпанији научили су остале другаре из одељења новој игри коју су њих научили шпански другари! Мислим да нисмо промашили смисао. Баш супротно, погодили смо у центар.